30.11.2015.

Najava novogodišnjih postova!

Ćao svima! Jedno kratko obaveštenje! Naime od petka sledeće nedelje krećemo sa serijom Novogodišnjih postova! Postovi će ići svakog drugog radnog dana! Ponedelja-sreda-petak... Vidimo se u petak!

20.11.2015.

Muzika traži uši

Ćao svima! I evo nas u mom novom postu. Tema ovog posta sam odlučila da bude mnogo drugačija od tema predhodnih postova. Naime pisaću kako da se izborite u određenoj situaciji, u ovom slučaju će to biti kako se izboriti sa lažnim tračevima i ostalim glasinama, koje vas mogu pogiditi. Mislim da već sada možete da zaključite zašto je naziv posta baš ovakav " Muzika traži uši ". 



-Za početak kako trač nastaje? -Kada nekoj     pogrešnoj osobi ispričate nešto najobičnije, tipa gde ste bili za vikend... to može da ispadne toliko famozno, samo ako je ta osoba pogrešna. I onda će ta osoba naravno nekom drugom u preuveličanom izdanju to prepričati, pa ta neke druga osoba još nekom i u još višem uveličanom stanju od onog prvog. Znači prvi zaključak, nikom ne prepričavajte svoje doživljaje, avanture.... ako vam ta osoba nije zaista blizak prijatelj i ako ne želite da za to sazna vaša cela škola.


Kao i što i muzika traži uši, tako i trač traži osobu koja će da ga preuveliča i onda ispriča još nekome. Dobro je da prvo vi ne tračarite ničem, što bi vas moglo povrediti da se vi nađete u toj situaciji. Znači prvo razmislite kako bi vamo bilo da se nađete u nekoj situaciji, kao i neka osoba, pa onda da cela škola priča neke tračeve ili glasine o vama. Pa naravno ne bi vam bilo lepo, znači nije ni toj osobi lepo koja je u tom momentu na meti školskog tračaranja. 
Ni trač nije lepa ni gotivna pojava, a kamoli neka neistinita glasina... To je još gore... Recimo zamislte da vaša cela škola priča o nekoj lupam.... devojčici koja pere kosu jedanputa nedeljno, a da niko ne zna razlog zašto je to tako... Možda je razlog to što ona tako želi, a možda nešto sasvim treće. Ali to misteriozo možda nam ništa ne odgovara ni ne znači.. Ili da je na mestu vaše škole pre 379 godina bilo neko igralište za jednoroge.





 Znači na neke glasi ne samo kada čujemo možemo znati da nisu prave, dok za ostale moramo čak i proveriti. Tj. pitajte onda tu devojčicu, jer vam ona jedina može odgovoriti na to pitanje. A što se tiče drugog primera, onog za igrališta za jednoroge, to možete odmah konstatovati kada čujete da nije tačno.... mislim ko je bio ovde pre 379 godina i može da nam kaže da li je to tačno ili ne. Niko.

To bi bilo to za ovaj post, nadam se da vam se dopao. Slučajno sam saznala da je danas rođendan Mariji Žeželj, srećan rođendan! ♥

06.11.2015.

Sajam knjiga, Zoranina knjiga...


Ćao svima! Dobrodošli u novembar! Ne znam da li je ikada vreme letelo brže nego sad?! -Sve mi se čini da nije, kako sam starija sve mi brže i brže vreme proleti, hahaha, ali realno. Pa nadam se da će vam lepo proći novembar i želim vam da uživate u novembru i da ga ispunite svim lepim stvarima. I blogerkama da ne počinju da postavljaju novogodišnje serije postova, jer je preranoo.

 


O čemu se priča ovih dana? - O ničemu pre nego o Sajmu knjiga. Da bila sam na Sajmu knjiga prošle subote, kada oduzmemo to da je bila preterano velika gužva, bilo je lepo. Što se tiče knjiga kupila sam samo jednu knjigu, a to je knjiga od naše Zorannah. Da vam ispiračam na Sajmu sam stiga u 10.30h i odmah otišla u Halu 1 da bih što pre kupila Zoraninu knjigu, zato što sam čula da se bukvalno za 3 sekunde ona proda i da je onda nema. Kada sam to sve uradila bilo je nekih 11h. Moja najbolja drugarica i ja smo kao neki debili ispitivali sve prodavce na Vulkanovom štrandu: da li je stigla Zorannah, kada počinje potpisivanje, gde će se potpisivati.... pošto nas dve volimo Zoranu najviše na svetu. Oni su nam rekli gde da čekamo Zoranu i mismo stajali tu skoro dva sata, i bile smo prve u redu. Kada je Zorannah došla ispostavilo se da to nije pravo mesto što su nam oni predhodno rekli, gde smo je čekali. Razočarane što nismo prve, a najduže smo čekale od svih, stale smo poslednje u redu. Naravno red se iz sekunde u sekundu sve produžavao i bio sve veći, kada smo stigle do sredine i nismo više mogle da čekamo jer Zorannah ode malo gore pa se opet vrati dole. Napustile smo red i onda smo postrane snimale Zoranu. Imali smo još jako malo vremena, pa smo opet odlučile da se vratimo u red, da bi još jednom pokušale da dopremo i dobijemo sliku i potpis od najbolje. I to se naravno nije desilo. Napustile smo red, kad odjednom iz daljine ugledamo Tamaru Pavićević, poludele smo i brže bolje otrčale do nje i zamolile je da se slika sa nama, naravno ona je pristala, i još mi je lajkovala sliku i komentarisala, bila sam presrećna, a i sada sam!



Pozdrav do sledećeg posta!
Mirjana.